Петог новембра 2018. године
У организацији Комисије за заштиту људских права, Комисије за равноправност полова Скупштине Брчко дистрикта БиХ и Мисије ОЕБС-а у БиХ данас је у Скупштини одржан консултативни састанак на тему учешћа маргинализованих група у процесима одлучивања и изради законских аката, права националних мањина и питања родне равноправности. Састанак је одржан на иницијативу Антидискриминационог форума Брчко дистрикта БиХ с циљем изналажења рјешења за проблеме маргинализованих група грађана и јачања сарадње са скупштинским тијелима.
Ненад Којић, предсједавајући Комисије за заштиту људских права рекао је да је овај састанак наставак сарадње и разговора с представницима маргинализованих група које очекују реализацију закључака донесених прије готово годину дана.
– У децембру прошле године донијели смо закључак који је обавезао скупштинске комисије на континуиран рад са изабраним представницима невладиних организација које окупљају рањиве групе грађана. Они траже формализовано учешће у законодавној активности у свим фазама, од почетне фазе до усвајања закона у Скупштини и то није проблем обезбиједити. На то нас обавезују међународне конвенције, а то је и најбоље рјешење јер они најбоље знају шта су њихове потребе – рекао је Којић.
Лидија Љубојевић, предсједавајућа скупштинске Комисије за равноправност полова рекла је да је ова комисија до сада сарађивала с невладиним сектором у доношењу закона, као што је Закон о заштити од насиља у породици, и да је њихово учешће у том процесу било веома корисно. Када је ријеч о запошљавању грађана из рањивих група она је нагласила да не постоје законске препреке за запошљавање али да друштво и заједница треба да покажу више емпатије према тим лицима.
– Закон не спрјечава запошљавање таквих лица нити представника националних мањина јер сви они имају право кроз међународне конвенције и законе и ако их немамо у Брчко дистрикту имамо их на нивоу БиХ као кровне законе – рекла је Љубојевићева.
Ана Котур Еркић, из Антидискриминационог форума Брчко дистрикта БиХ истакла је да је веома битно да се представницима било које маргинализоване групе омогући учешће у доношењу аката који их се тичу.
– У Брчко дистрикту имамо примјере недостајуће правне регулативе, као што је закон о запошљавању лица са инвалидитетом или непримјењивање Закона о правима националних мањина, а са друге стране имамо правне акте који се не односе довољно на одређене категорије, као што су закони који се тичу опорезивања у погледу маргинализованих група па имамо ситуације да им се хуманитарне помоћи обију о главу – рекла је Ана Котур Еркић. Она је нагласила да сваки грађанин може доћи у позицију маргинализованог грађанина у оном тренутку када не остварује своје право на начин како је то правним актима загарантовано и да у институцијама Дистрикта морају имати адресу на којој могу тражити одговорност.
Тодорка Јовановић, члан Савјета за националне мањине у Парламентарној скупштини БиХ и предсједница Удружења Македонаца „Вардар“ у Брчко дистрикту позвала је представнике извршне и законодавне власти Дистрикта на примјену Закона о националним мањима БиХ.
– Закон каже да националне мањине нису невладин него владин сектор. Ми настојимо да се и у Брчко дистрикту донесе закон који ће олакшати запошљавање припадника националних мањина и рад удружења која их окупљају – рекла је Јовановићева. Он је подсјетила на законску обавезу локалних заједница да својим буџетима обезбиједе средства за рад удружења националних мањина и истакла да за разлику од ентитета Брчко дистрикт још увијек не испуњава ту обавезу.
Закључци консултативног састанка о учешћу маргинализованих група грађана у изради закона и обезбјеђивању средстава за рад удружења националних мањина биће упућени надлежним скупштинским комисијама и Влади Брчко дистрикта БиХ.
